U prezentaciji anegdota u ovom zborniku čitalac će lako uočiti izvestan hronološki princip, kao i po mestu nastojanja. Početno mesto dato je u anegdotama iz Niša, potom beogradskim, kojih je najviše, a slede i one nastale za vreme njegovih boravka u Mostaru i Dubrovniku, kao i u njegovoj omiljenoj Soko Banji. Sremčeve dosetke nastajale su u svakodnevnom životu i radu: u učionici, u nastavničkoj kancelariji, kod njegovih izdavača, za kafanskim stolom, sa đačkim roditeljima ili prijateljima po peru, Sremac je uvek slobodne misli i pun humora kada reaguje na neznanje, glupost, na određene građanske ili društvene konvencije, na poroke, na neka politička opredeljenja, naravno – i na svoj račun, ali i onda kada neki ne poimaju njegovu poetiku. Kada nasrću na umetnost uopšte, na delo, na utvrđene nacionalne i kulturne vrednosti…

Njegova domišljatost je neočekivana, izvanredna, njegova poređenja lucidno nađena, najčešće originalna, sa sasvim čudnim asocijacijama… Neočekivana su i njegova navođenja poslovica ili stihova, ali humorista Sremac ih uvek kazuje u pravo vreme i na pravom mestu…