KRALJ MILAN I NIŠ

Na prvi pogled, dan kada su se viđenije Nišlije sastale da dogovore izgradnju nove, Velike saborne crkve, istorijski ništa ne znači (22. avgust 1854. godine). Iako pritisnuti od Turaka, divljeg bašibozluka i fukare, bugarskih uhoda i grčkog fanariotskog sveštenstva, ovi odvažni ljudi odlučili su se na hrabar korak. Izgradnja crkve u vremenu turskog mraka nije bio lak posao. Međutim, sudbina je htela da se baš na taj dan rodi Milan Obrenović, budući knez, a zatim i kralj Srbije (od 1882). Kroz dvadesetak godina, taj isti Milan pojavio se u Nišu kao oslobodilac, posle tačno 492 godine robovanja. Baš on, učestvovao je u osvećenju niškog sabornog hrama Sv. Trojice.

Proglas o oslobođenju Niša koji je knez pročitao u Tvrđavi, srpska istoriografija treba dobro da zapamti: „Ova pobeda je pobeda reda nad neredom, a ne naroda nad narodom, zakona nad bezakonjem, pravde nad nasiljem. Nismo došli da se svetimo za nečuvene i dugotrajne uvrede već da oslobodimo pravdu i domaćine od beskućnika“. Posle završetka borbe sa Turcima, srpskog kneza je čekala teška diplomatska borba za Niš i okolna mesta na Berlinskom kongresu. Poznato je da je Rusima, koji su Niš namenili Bugarima, Milan odgovorio: „Daću vam Niš kada moju glavu stavite iznad Sinđelićeve na Ćele Kuli“. Kada se sve umirilo, posle svih takvih iskušenja, Niš postaje veliko i važno srpsko sedište odakle se u novooslobođenim krajevima uvodila građanska kultura, državni red i narodna prosveta. To što je knez Milan obećao, to je i učinio. Uspeo je da za kratko vreme sve tursko zamenili srpskim i evropskim. Od arhitekture, pa do svesti naroda. U orijentalnoj varoši zatekao je slepe sokake i bare pored Nišave. Prvo što je učinio doveo je Karla Vintera koji je sačinio regulacioni plan grada.

Od tada, Milan Obrenović je stalno boravio u Nišu, a tu je zasedala i Narodna skupština. Najstarije Nišlije zapamtile su kako su još kao deca sa okolnih drveća posmatrali zasedanja Skupštine. Najozbiljnija slika bila je ona kada u Skupštinu uđe knez Milan, lupne čizmom o patos i ljutito kaže: „Šta je gospodo poslanici, što ne rešavate“?
Milan je, shvatajući stratešku važnost grada, nameravao da napravi od Niša drugu prestonicu Srbije. Tu je sagradio Dvor, a u ataru sela Gornja Toponica dvorski kompleks, gde je boravio i išao u lov sa niškim lovcem Mikailom Nikolićem, Kalčom. To imanje kupio je od age Mustafa Bećir Begovića. U letnjikovcu oko koga se prostiralo sto hektara zemlje, a Milan je uživao onako kako je samo on znao.

Danas su Nišlije zaboravile na svoga oslobodioca i vladara koji je iskreno voleo njihov grad. Spomenik u Tvrđavi, podignut Milanu Obrenoviću izaziva različita osećanja, a najpre smeh. Trebalo bi da simbolizuje metak, ali se sudbina ponovo poigrala sa Milanom. Zato bi Nišlije trebalo prvo da pročitaju izvrsnu knjigu Vidosava Petrovića, a potom i razmisle o podizanju pravog spomenika vladaru koji je najviše zadužio njihov grad.

Na takav način, Niš bi se vratio pravim vrednostima sa kojima je i započeo život u slobodi, 1878. godine. Ovo je jedna od retkih knjiga koja realno prikazuje Milana Obrenovića.

Vladimir Vučković