BIĆE SVE U REDU

Zapitanost nad prolaznošću je centralna tema knjige Biće sve u redu. Senka vere koja natkriljuje knjigu, bajalica je kojom se priziva pobeda ljubavi i dobrote. Svim bićem na strani svetlosti, pesnik ispsuje lirske blagote, gotovo detinje iskrene stihove, a opet mudre, bez velikih reči i pokušaja spoznaje, jer spoznaje nema. Vera da biće sve u redu, ljubav koja se pronalazi u životu s najbližima, u porodici, nalaženje radosti u malim stvarima, u prihvatanju života onakvim kakvim on jeste, neka su vrsta utehe, hrabrenja u prevazilaženju straha od smrti, od nepoznatog. Zadatak pesnika i jeste promišljanje na ontološke teme, a Zoran Pešić Sigma je ovom knjigom pokazao zašto trenutno piše svoju najbolju poeziju.

Zvonko Karanović

U knjizi poetskih obrta, u hegelijanskom i heraklitovskom duhu, Zoran Pešić Sigma u tri ciklusa, sinestezičnom i ključnom pravom, dugom kao u pesničkoj antitezi, i trećem, u kome priziva teze lične istorije, kroz svoje iskonsko viđenje poezije kao govora upola glasa, u mrmljanju i pevušenju ispevane litanije o ličnoj i stvarnosti unaokoli, ispisuje veoma glasnu tišinu stihova i surovu nežnost svog književnog univerzuma. Poezija u ovoj knjizi je estetski paradoks, sudar suprotnosti, dijalekta osećajnosti, jer naprosto drugačija poezija Z.P. Sigme u poeziji nije moguća – osim kao uništitelja i pomiritelja svetova. Mirna panika, vedri očaj, surova nežnost, mračna vedrina, tradicionalna inovacija, pradoksalna ironija – sve su to aspekti melanholičnog oksimorona u ovoj poeziji, ali ne kao stilske figure, već – poetičkog načela. Žalobna istina poezije Biće sve u redu je tek oklop oko nežnosti, kojom nam autor, u ponoć, u svom vrtu dobra i zla, opevava svoje putovanje kroz lično i kolektivno vreme, svoju porciju tuge i svakidašnje ljubavi. A ta pesnikova ljubav je nalik onoj u francuskim šansonama – stihovima potrebuje zvuk, to poluglasno, ritmično romorenje ljudskog glasa koji nam izgovara svoju surovu i nežnu istinu. I mada znamo da ništa u životu neće biti u redu, pred čitaocima su opčinjujući, rezonantni stihovi jednog autentičnog i samosvojnog pesnika.

Goran Stanković