Uvek je tanka linija između dobra i zla. Svi mi hodamo po toj liniji, iz dana u dan. Nekada skrenemo sa puta i to nas, kao nekakav nevidljivi žig, obeleži za ceo život. Nada za nas postoji ako otkrijemo kada se javio kvar u duši… Tada treba da krenemo na drugu stranu, stranu dobra, kao ronilac koji snažnim zaveslajima grabi ka svetlu.

Rekvijem za ratnika pripovest je o čoveku bez lica, onom koji je smrtonosno oružije u rukama vladara senki, znan kao Hašiman, po bogu rata iz mitologije drevnog Japana. Takođe, ovo je priča o ljudskoj duši, o praznim ljušturama što koračaju bez emocija, o padu i smrti, o surovosti i pokajanju, teška, mudra i, nadasve, poučna. Kada se iz tame začuje rekvijem za ratnika, duša vibrira kao žice na staroj violini i moli da bude sačuvana…